KONCEPT ĐUBRIŠTA U DELU LEONIDA ŠEJKE

Apstrakt

Tekst je posvećen konceptu Đubrišta u delu Leonida Šejke i posebnom mestu koje ovaj koncept zauzima u umetnikovom opusu kao deo složene kosmogonijske sheme Grad–Đubrište–Zamak. U njemu je poseban značaj dat predmetu koji je, kako smatra umetnik, u „eri tehnologije“ u kojoj je prisutna dominacija „superobjekta“, odraz otuđenja, egzistencijalističkih problema i dehumanizacije modernog čoveka. Verujući u moguću „renesansu“ čitave civilizacije, kao i njeno vraćanje Centru ili tački Omega, u ponovnu spoznaju značaja i mesta čoveka kao mikrokosmosa u makrokosmosu, Šejka odlazi na Đubrište i po principu transit classificando selektuje, klasifikuje, imenuje, vrši destrukciju, inicijaciju i druge obredne radnje nad odbačenim predmetima, kako bi došao do njihove biti, izgubljene usled nametnute korisnosti. Time bi moderan čovek, kako se umetnik nadao, poput renesansnog čoveka došao do spoznaje suštine svog postojanja i postojanja sveta koji ga okružuje, te tako ponovo postao homo integrale i prišao korak bliže Centru. Posebnim odnosom prema predmetu u svojim umetničkim delima, Šejka je stvarao jedan drugačiji, transcendentni svet, kao odraz ideja i verovanja da novi modus viviendi može biti stvoren.