REŠAVANJE STAMBENE KRIZE U OPUSU ARHITEKTE BRANISLAVA MARINKOVIĆA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
DOI:
https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2023.19.9Ključne reči:
stambena arhitektura, kriza, Branislav Marinković, Drugi svetski ratApstrakt
Rešavanje stambene krize po okončanju Drugog svetskog rata predstavljalo je važan zadatak pa su, tom prilikom, angažovani eminentni stručnjaci, zaposleni pri državnim građevinskim preduzećima i projektantskim biroima. Mnogi od njih bili su pripadnici međuratne generacije arhitekata, prilagođeni novonastalom socijalnom i kulturološkom preokretu. Nadležni su prepoznali talenat arhitekte Branislava Marinkovića, respektabilnog međuratnog neimara, što mu je omogućilo da realizuje građevine prvenstveno namenjene arhitekturi stambene namene. Osmišljavao je paviljonske stambene grupacije socrealističke estetike, a kasnije stambene zgrade i solitere usaglašene sa tokovima autorske moderne arhitekture, zadržavajući svoj osoben autorski pečat. Otud ovaj rad predstavlja pionirsko istraživanje posleratnog opusa arhitekte Marinkovića koji do sada nije bio predmet temeljitijih istoriografskih tumačenja.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Banović, Aleksandra. Beograd 1930–2009. Beograd: Alboinženjering, 2009.
Conley Damljanović, Tanja. „Beogradska škola stanovanja 1960–1980. kompleknost ideja.” u 16. beogradska internacionalna nedelja arhitekture, ur. Jelena Ivanović Vojvodić, Danica Jovović Prodanović, Ružica Sarić, 97–87. Beograd: Društvo arhitekata Beogradа i Kulturni centar Beograda, 2021.
Кадијевић, Александар. „О соцреализму у београдској архитектури и његовим опречним тумачењима.” Наслеђе 9 (2008): 75–88.
Kadijević, Aleksandar. „Beogradski arhitekti i stanovanje (1945–1990).” u 16. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture, ur. Jelena Ivanović Vojvodić, Danica Jovović Prodanović, Ružica Sarić, 89–106. Beograd: Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, 2021.
Magomedov Han, Selim, O. „Ruski eksperiment u arhitekturi.” u: Istorija moderne arhitekture: antologija tekstova. Knj. 2/B., Kristalizacija modernizma, Avangardni pokreti, ur. Miloš R. Perović, 402–459. Beograd: Arhitektonski fakultet, 2000.
Manević, Zoran. Srpska arhitektura 1900–1970. Beograd: Muzej savremene umetnosti, 1972.
Manević, Zoran. „Naši neimari – Branislav Marinković.” Izgradnja: časopis Ministarstva građevina Narodne Republike Srbije 4 (1981): 49–54.
Маневић, Зоран (ур.). Лексикон неимара=Encyclopaedia architectonica. Београд: Грађевинска књига, 2008.
Mecanov, Dragana. Stambena arhitektura Beograda 1947–1967. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2008.
Мецанов, Драгана. Просторна организација стамбених зграда грађених у Београду од 1947. до 1980. године у префабрикованим индустријализованим системима. Докторска дисертација. Београд: Архитектонски факултет, 2015.
Милашиновић Марић, Дијана. Полетне педесете у српској архитектури. Београд: Орион арт 2017.
Путник, Владана. „Фолклоризам у архитектури Београда (1918–1950).” Годишњак града Београда LVII (2010): 175–210.
Путник Прица, Владана. „Улазни портали и холови стамбених зграда у Београду (1918–1941).” Наслеђе 16 (2015): 43–55.
Путник Прица, Владана. „Повратак прошлости: стамбено питање и криза културе становања у новијој српској архитектури.” у Културна баштина и криза: херитолошки и архитектонски аспект, ур. Александар Кадијевић, 81–96. Београд: Филозофски факултет, 2021.
Просен, Милан. „О соцреализму у архитектури и његовој појави у Србији.” Наслеђе 8 (2007): 95–118.
Тошева, Снежана. „Маринковић, Бранислав” у: Српски биографски речник 6. Мар-Миш, ур. Чедомир Попов, Бранко Бешлин, 56. Нови Сад: Матица српска, 2014.
Живанчевић, Јелена. Социјалистички реализам у архитектонској и урбанистичкој теорији и пракси Југославије. Докторска дисертација. Београд: Архитектонски факултет, 2012.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
