SOCREALISTIČKA MONTAŽA KAO SLIKA VREMENA

Apstrakt

Retorika fotografije je, u izvesnom smislu, jednoznačna i ograničenih mogućnosti pošto je njena vizuelna poruka usidrena u svetu realnih pojava i zatvorena u referentne granice vlastitog medija. Ali baš ta čvrsta veza sa referentom, ta objektivnost fotografije, bila je u duhu vremena jer je podržavala realizam, kao ključnu estetsku normu u umetnosti socrealizma. Fotografska slika je imala zadatak da vizuelno dokumentuje utopističku tezu da se socijalističkim preobražajem privrede i društva, preobražava i čovek, a postupci „montiranja“ bili su neophodni i na dohvat ruke u jugoslovenskoj monumentalnoj ideološkoj radionici u kojoj se rađao vrli novi svet.