MARKO MURAT: OD ISTORIJSKE KOMPOZICIJE KA PLENERIZMU
DOI:
https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2023.19.6Ključne reči:
Marko Murat, plenerizam, impresionizam, pejzaž, istorijska kompozicija, DubrovnikApstrakt
Stvaralaštvo Marka Murata može se podeliti na pet faza. Za temu ovog rada najznačajnija su dela koja nastaju u okviru druge faze (plenerističko slikarstvo sa elementima impresionizma, secesije i simbolizma), iz poslednje decenije XIX i prve decenije XX veka. Muratova dela na prelazu dvaju vekova, predstavljaju prve i najbolje primere napuštanja tamnih tonova i veštačkog osvetljenja u korist dnevne, prirodne svetlosti na temama vezanim kako za istorijsko slikarstvo, tako i za motive i elemente koji pripadaju žanr, alegorijskom i pejzažnom slikarstvu. Pejzaž zauzima bitno mesto u opusu Marka Murata. On je često uklopljen u okvire istorijske ili simbolističke slike, kao i na portretima i žanr-scenama, ali postaje i samostalna tema u okviru njegovog ciklusa Dubrovačkih obala (Orae ragusanae). Cilj rada bio bi da ukase na ovaj izuzetno značajan momenat u srpskoj likovnoj umetnosti na prelazu iz XIX u XX vek i da se naglasi uticaj umetnosti plenerizma i donekle impresionizma u delima Marka Murata, slikara preokreta. Motiv Dubrovnika, koji je zastupljen u većini Muratovih slika, takođe je značajan segment rada. Slike različite tematike koje radi Murat, a koje su urađene u plenerističkom duhu i koje u sebi najčešće inkorporiraju pejzaž, glavna su tema rada.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Reference
Borozan, Igor. “Revitalization of the Antique Heritage and Golden Age Restoration: Dubrovnik as a Cultural Agent of the Eastern Coast of the Adriatics.” in Beyond the Adriatic Sea: a Plurality of Identities and Floating Borders in Visual Culture, Collection of papers, ed. Saša Brajović, 201–231. Novi Sad: Mediterran Publishing, 2015.
Борозан, Игор. „Уобличавање и рецепција слике Долазак цара Душана у Дубровник Марка Мурата у светлости концепта естетског историзма”. Зборник Народног музеја, историја уметности XXII–2 (2016): 269–289.
Борозан, Игор. „Конституисање и уобличавање симболистичке уметничке сцене у Краљевини Србији (1882–1914).” у Сликарство немачког симболизма и његови одјеци у култури Краљевине Србије, 87–183. Београд: Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2018.
Brodel, Fernan. Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, tom I, preveo s francuskog Mirko Đorđević. Beograd: Geopoetika, Podgorica: CID, 2001.
Изложбе у Београду 1904–1911; огласи /каталошки подаци /прикази /критике II, уредник Јевта Јевтовић. Београд: Народни музеј Београд, 1990.
Jovanov, Jasna. „Duh Münchena u simbolizmu Marka Murata”. Peristil 55 (2012): 113–120. Изложбе у Београду 1904–1911; огласи /каталошки подаци /прикази /критике II, уредник Јевта Јевтовић. Београд: Народни музеј Београд, 1990.
Макуљевић, Ненад. Уметност и национална идеја у XIX веку: систем европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2007.
Матавуљ, Сима. „Долазак цара Душана у Дубровник. Слика Марка Мурата”. Бранково Коло број 6/11, 16. март (29. март) 1900.
Мереник, Софија. „Црква Богородице Тројеручице у Скопљу на слици Крунисање цара Душана Паје Јовановића као историјско сећање и историјски податак.” Зборник Народног музеја, историја уметности XXIII–2 (2018): 81–97.
Миљковић, Љубица. „Дела Марка Мурата у Збирци југословенског сликарства XX века.” у Марко Мурат. Из ризнице Народног музеја. У част 150 година од рођења, 9–50. Београд: Народни музеј Београд, 2014.
Мурат, Марко. Из мог живота, приредили Александра Мамић-Петровић и Петар Петровић, Београд: Завод за уџбенике, 2007.
Николајевић, Божидар. „Српска уметност на Париској изложби.” Бранково Коло, број 6/1, 24. фебруар (8. март) 1900.
Петровић, Надежда. Ликовне критике, приредио Бранко Кукић, Чачак: Уметничка галерија „Надежда Петровић”, 2015.
Поповић, Богдан. „Наше уметничке прилике – ’Крунисање цара Душана у Скопљу’, слика Паје Јовановића. – ’Долазак цара Душана у Дубровник’, слика Марка Мурата.” Српски књижевни гласник, књига II, број 3, 1. мај 1901.
Protić, Miodrag B. „Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva.” u 1900–1920: plenerizam, secesija, simbolizam, minhenski krug, impresionizam, ekspresionizam, 7–22. Beograd: Muzej savremene umetnosti Beograd, 1972.
Reynolds, Simon. “The Longing for Arcadia.” u Kingdom of the Soul. Symbolist Art in Germany 1870–1920, eds. I. Ehrhardt and S. Reynolds, 53–77. Munich, London and New York: Prestel, 2000.
Ристић, Вера. Марко Мурат. Београд: Народни музеј Београд, 1969.
Савић, Исидора. „Симболистичка визуелизација концепта пролећа: Слика Дах дубровачког пролећа Марка Мурата из Народног музеја у Београду.” Зборник Народног музеја, историја уметности XXIII–2 (2018): 141–158.
Станишић, Гордана. „Одраз слика у цртежима Марка Мурата.” у Марко Мурат. Из ризнице Народног музеја. У част 150 година од рођења, 51–70. Београд: Народни музеј Београд, 2014.
Šuica, Nikola. „Strukture mediteranskog eksterijera: slikarstvo scenične čežnje.” u Istorija umetnosti u Srbiji XX veka, Moderna i modernizmi: 1878–1941, tom 3, urednik Miško Šuvaković, 655–662. Beograd: Orion Art, 2014.
Тимотијевић, Мирослав. „Визуелизовање националне прошлости: између историје и мита.” у Паја Јовановић, Paul Joanowitch, 117–141. Београд: Народни музеј Београд, 2009.
Тошић, Драгутин. Југословенске уметничке изложбе: 1904–1927. Београд: Институт за историју уметности, 1983.
Трифуновић, Лазар. Српско сликарство 1900–1950, приредио Динко Давидов. Београд: Српска књижевна задруга, 2014.
Тубић, Дејан. Уметност српске сецесије. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2021.
Zidić, Igor. „Dubrovačka arkadija ili grad u okviru od zlata.” u Svijetla i boje Dubrovnika. Ljudi, grad i okolica u djelima modernih slikara, urednik Biserka Rauter-Plančić. Zagreb: MGC Gradec, 1988.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
